Nestašica – priča o virusu koji pogađa vrednosti

U ovo nesrećno vreme, skoro je nemoguće ne primetiti Nestašicu. Reč koja ima toliko različitih shvatanja. Kao pojam, često se dovodi u vezu sa materijalnim dobrima, međutim danas ga posmatramo iz drugog ugla.

Pošto smo masovno u izolaciji, koja nam je na veliku žalost naređena, predlažem da višak slobodnog vremena produktivno iskoristimo razmišljajući o globalnoj nesreći koja nas je zadesila, ovaj put na malo drugačiji način.

Pandemija, masovna histerija, globalna nesreća, visoka smrtnost, opasnost… posledice su nestašice. Da, nestašice! Ne morate biti stručnjak iz društvenih oblasti da biste primetili deficit morala, humanosti i altruizma; nedostatak kvalitetne državne organizacije, građanske i ljudske odgovornosti. Navedeni fenomeni vidljiviji su danas više nego ikad.

U doba krize, padaju maske i pojedincima i samom sistemu. Maske – trenutno jedan od najpotrebnijih predmeta, kakva ironija. Pala je i zavesa, pa tek sada možemo da primetimo nesklad koji se dešava iza kulisa. Državni vrhovi, koji su se na početku neozbiljno igrali, sada biraju naslove svojih predstava. Raspravljaju o terminologiji koja im obećava slebodnije ruke, pa se tako cenkaju i dvoume između ”krize”, ”tragedije” i ”vanredne situacije”. A onda se malo uozbilje i shvate da je vreme da se odluke donesu. Tragaju za najsposobnijim licima kojima se može verovati, traže mišljenja stručnjaka, poduzimaju mere i uvode restrikcije, biraju tim odgovornih koji će eventualno, u slučaju lošeg ishoda, poneti krivicu. A ko je to odgovoran danas?

Razumljivo je da se od ‘običnog čoveka’ ozbiljnost i ne može tek tako očekivati. Nije iznenađujuće što narod morate napominjati da pere ruke i da brine o vlastitoj higijeni. Nikakvo čudo nije što ‘običan čovek’ neće da ostane kod kuće, nego radije ispija kafe u zagušljivim lokalima, i time ugrožava i svoje i tuđe zdravlje. Zašto bi se onda zgražavali potezima svetskih putnika, koji su pre nekoliko dana šetali evropskim metropolama, a danas, na Balkanu, ne mogu čak ni da se pohvale time… Jako tužno.

‘Običan čovek’, Balkanac, ostaje kod kuće jedino ako mu se zapreti novčanom kaznom, koju možda neće moći da plati jer se u ovo vreme ne radi, a on je svu svoju ušteđevinu potrošio na toalet papir, brašno, ulje i ostale namirnice. Balkanac je spreman da u svoja četiri zida dočeka apokalipsu koju stručnjaci najavljuju, samo se nada da će ona doći i proći pre isteka roka trajanja hrane koju je, teškom mukom i doslovno fizičkom borbom, jedva nabavio. Eh, pošto smo se tako dobro pripremili, obezbedili sve neophodno za preživljavanje makar tri generaciju unutar jedne porodice, hajde da prodiskutujemo onu stvarnu nestašicu.

Nestašica političke odgovornosti- da krenemo od samog vrha. Ako je vrh piramide neozbiljan, zašto bi niži nivoi bili ozbiljni? Zašto da poštujemo i sledimo pravila koja donose i sprovode neozbiljni ljudi? Možda se promenimo i uozbiljimo ako čujemo da je svaka mera opreza uvedena zbog nas, zbog neosporive ljubavi koju vrh prema nama oseća! Kakvi su, takvi su, naši su…

Nestašica zdravstvene etike– hajde što ‘običan čovek’ mora da krije svoja putovanja da ne bi došao u situaciju da ga pitaju odakle mu pare za taj luksuzni odmor, ali zašto jedan ugledni lekar, za koga se valjda podrazumeva da isti može priuštiti, zašto on ćuti o svojim skorašnjim pohodima? Ostavimo se ironije na kratko, neozbiljno i neodgovorno ponašanje od strane lekara je zabrinjavajuće! U ovom ludilu, ljudi s okreću jedino Bogu i belom mantilu za pomoć! Zašto se igrati s ljudskom nadom i poverenjem?! Zašto druge, odgovorne lekare i medicinske radnike izlagati dodatnom riziku, zašto ostale pacijente i zdrave ljude poslati u izolaciju, a kasnije i u bolest? Zašto praviti veću štetu, zašto laž ako je istinu tako lako reći?! Nije ni čudo što studenti medicine slede primere starijih kolega, sreća u nesreći: Deca nam dobro uče!!!

Nestašica ljudskih vrednosti– kada hoćete da se obezbedite, zaštitite i osigurate vlastiti opstanak, pobrinite se da svi oko vas osete vašu dominaciju i bitnost. Kupite što više, ne, bolje kupite sve! Ma da, tako je najbolje, kupite sve i budite sigurni da drugima ništa nije ostalo! Šta vas briga što se nisu snašli ranije, ko im je kriv, to nije vaš problem. Vaš jedini problem je kako i gde da rasporedite zalihe koje ste nabavili sebi, a uskratili drugima. Vaš problem je gde da smestite svu tu robu, koja će se možda i pokvariti, dok baka, koja živi vrata do vas, danas nema ručak na stolu. A kako će ga imati kad joj je zabranjeno kretanje, to nije do vas, zar ne?! Niste vi krivi što ona ne može da izađe, čeka u redu, otima se i kupi sebi hranu i lekove ili da plati račune… Ne, niste vi kao pojedinac krivi što ona ne može da izađe i obavi sve to, ali krivi smo kao društvo.

Nestašica odgojnih valjanosti– decu, zbog nužde, danas školujemo putem nacionalnih frekvencija, odgojno-obrazovni sistem, čije greške će se dugo pamtiti i ismejavati, bori se za opstanak, bori se za edukaciju ali ne odgaja. Kolektivno smo krivi što ne odgajamo altruistične i osetljive generacije, krivi smo što poštujemo sebičnost, pohlepu, samoživost. Krivi smo što nam je sistem vrednosti poremećen, izopačen. Virus je najmanji problem koji kao društvo u ovom trenutku imamo. I ne mislim samo na naše, balkansko društvo. Ceo svet je uspešno okrenuo leđa iskonskim vrednostima koje su nekada bile na ceni, a danas ih posmatramo kao slabost. U moru slabosti, nestašica kvalitetnih vrednosti navodi me da ovako neoprezno pišem, pa ko se pronađe unapred se izvinjavam.

Za kraj, još jednom pozivam na odgovornost, ovaj put direktno. Budimo odgovorni prema sebi i drugima, budimo humani. Sledimo šaku onih dobrih primera u društvu, koji ovu nesrećnu situaciju koriste da pomognu, budimo primer solidarnosti i ljudskosti. Laž, prevaru i zloupotrebu ostavite za neka zdravija vremena, ako se već morate služiti tim pogrešnim sredstvima. I zapamtite, prljave ruke se lako mogu oprati za razliku od prljavog obraza!

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite Vaš komentar!
Unesite ime ovdje